Piše: Milutin L. Cerović
Sport je živi dokaz da čovek može da ima intelekt vinske mušice, a da zaista ima zavidnu sportsku karijeru i da postane truli bogataš.
Prosto takvo je to zanimanje, koje ne traži pamet, obrazovanje, već samo posvećenost nekoj igri, recimo na dva gola, dva koša i slično.
Uzmimo primer lika iz naslova ovog teksta.
Zaista se radi o uspešnom igraču sa loptom, ali zato nema mnogo neke škole ili ne daj bože nekog opšteg obrazovanja.
Isti ima siromašniji vokabular od bilo kog šofera ili nekoga lica iz redova polusveta.
Kako to obično biva kod takvih, on se pokazao kao pravi analfabeta za bilo koji drugi posao, sem za posao radnika sa loptom na nekoj zelenoj uredno pokošenoj livadi.
Inače, pomenuti “genije” je zaista kralj izjava u stilu “Alan Forda”.
Pa tako izjavljuje, da je bolje pobediti, nego izgubiti utakmicu! To je pogotovo ironično nakon ”sjajnog” rezulata njegove ekipe u Nemačkoj.
Šta ovde možemo konstatovati i koje naravoučenije izvući iz svega napisanog i opisanog?
Da bi bio lider u bilo kom poslu, pa i u trenerskom, trebaju vam izuzetne oratorske i kognitivne sposobnosti da spoznate kako motivisati sportski duh kod uglavnom neprosvećenog igračkog kadra.
To ide teško vidimo, ako vi kao lider tima imate neubedljiviji i siromašniji intelekt od članova same ekipe koju vodite.
To se u prevodu obično definiše kao – nemoguća misija.
Sada makar znamo da je trener reprezenacije Srbije politička ličnost par excellence, postavljen je tu voljom predsednika Srbije, a ne Fudbalskog Saveza Srbije. Zato je njegova sudbina u Vučićevim rukama.