SPC pojačava svoju bahatost

Piše: Ksenija Bradić Veljković, Pokret slobodnih građana Srbije

Srpska pravoslavna crkva poslednjih dana ne samo da opet demonstrira, nego i pojačava svoju bahatost: Kačavenda dobio orden, Pahomije unapredjen u mitropolita. Za pisanje teksta, da bih bilo koju smislenu rečenicu na ovu temu stavila na papir, bilo mi je potrebno da prvo stišam emocije. Pre svega bes. I da sa svog mentalnog “hvatanja za revere” ljudi i pitanja “hoćemo li nešto preduzeti?!” pređem na hladno i racionalno iznošenje mišljenja i stava.

Ne možemo ništa da preduzmemo dok prvo ne dignemo glas, da hrabrije, jače i češće pričamo o tome. Da razbijemo tabu. A taj tabu prvo kaže da crkveni velikodostojnici mogu da čine bilo kakve zločine, a da za to ne budu kažnjeni i čak zaštićeni i od države i od društva. Kada na to nema adekvatnog odgovora javnosti, onda se ide korak dalje, optuženi za zločine, nakon protoka više godina bivaju nagrađeni.

Zbog tog tabua, zbog tog nepodnošljivog ćutanja i vernika i ateista, žrtve zločinaca još jednom postaju žrtve. Koga mentalno “hvatam za revere”, vernike ili ateiste? Moram sve, jer se pitam kako se neko može vernikom zvati, a da njihovi idoli budu neupitni, kako mogu da ne osude njihova dela zbog kojih su neka deca patila i za čitav život su istraumirana? Ne čini li vas to delom ne verske nego sektaške zajednice? Da li mislite da je u redu da Crkva bude iznad zakona?

Pitam i ateiste, da li je strah od zameranja sa javno nametnutim narativom da su vernici glavniji, svetiji, većina, bitniji od pravde koju zaslužuju deca, žrtve Kačavende i Pahomija?

Kada sam kao odbornica za poslednju Skupštinu grada spremala izlaganje na temu usvajanja Lokalnog akcionog plana rodne ravnopravnosti, tražila sam da se Vidovdanska nagrada grada Kruševca oduzme patrijarhu Porfiriju, koju je dobio 2023. godine. Smatram da se ne može usvajati i sprovoditi plan rodne ravnopravnosti, a godinu dana ranije nagraditi čovek koji žene naziva jadnicama i bednicama i koji se zalaže da im se oduzimaju osnovna prava. Takvo ponašanje gradske vlasti je licemerno, kao i kad verska zajednica proganja homoseksualce, a u svojim redovima ih ima i još ih nagradjuje. Još i gore, Kačavenda i Pahomije su optuženi za pedofiliju, zbog tih njihovih seksualnih sklonosti ima žrtava, i te žrtve su deca.

Sama činjenica da sam i za trenutak pomislila ” smem li da tražim da se patrijarhu oduzme nagrada, treba li mi da se vernici obruše na mene?” govori o mojoj poenti ovog teksta. Umesto pobune, mi imamo u društvu ćutanje.

A društvo činimo svi mi i zato nam je ovako kako nam je. Glasno ćutanje, pasivno-agresivna poruka žrtvama i njihovim porodicama da njihovi životi i njihove duše nisu važne. Važnije je ne zamerati se, ne izaći iz svoje zone komfora, pravda neka spava, svakako je precenjena. Ne, pravda je jedna od najviših vrednosti i vredi svakog atoma snage i pobune.