Rusija prima sve putinofile svijeta

Piše: Tomislav Marković

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je prošle nedelje ukaz pod nazivom „O pružanju humanitarne podrške pojedincima koji dele tradicionalne ruske duhovne i moralne vrednosti“. Građanima stranih država koji žele da “pobegnu od neoliberalnih ideala” Kremlj velikodušno nudi mogućnost preseljenja u Rusiju. Takvi ideološki emigranti imaće niz pogodnosti u odnosu na druge, neće morati da dokazuju da govore ruski jezik i da poznaju istoriju i osnovne zakone Ruske Federacije.

U prijavi za privremeni boravak u Rusiji, koji bi vremenom trebalo da dovede do stalnog nastanjenja i dobijanja državljanstva, građani evropskih i drugih dekadentnih zemalja treba da navedu kako su odbacili politike svojih država, koje “imaju za cilj da ljudima nametnu destruktivne neoliberalne ideale koji su u suprotnosti sa tradicionalnim ruskim duhovnim i moralnim vrednostima”.

Pribežište za tradicionaliste

Ministarstvo spoljnih poslova dobilo je instrukcije da u bliskoj budućnosti pripremi spisak zemalja koje svojim stanovnicima navodno nameću “nezdrave stavove” i „destruktivne neoliberalne ideološke smernice“. Po rečima politikologa Aleksandra Njemcova, na tom spisku će se najverovatnije naći “zemlje Evropske unije i Zapad u celini”, tačnije sve države koje priznaju ravnopravnost LGBT populaciji.

Za razliku od dekadentnog Zapada koji se odao kojekakvim novotarijama, Rusija drži do starih, proverenih, tradicionalnih vrednosti, pa je zato LGBT pokret proglasila ekstremističkim i zabranila zakonom svako zalaganje za prava seksualnih manjina. Kako veli Njemcov, “svrha ukaza je da se stvori pokret imigranata iz evropskih zemalja u Rusiju”, njime se obezbeđuje podrška porodicama koje se sele “iz neprijateljskih zemalja”.

Ruski režimski mediji sa oduševljenjem pozdravljaju najnoviji Putinov ukaz i očekuju veliki priliv stranaca kojima je dozlogrdilo da gledaju Parade ponosa, slušaju veličanja individualne slobode i trpe istopolne parove koji usvajaju decu. Putinov bliski saradnik Aleksandar Asafov mrtav hladan objašnjava kako “u neprijateljskim zemljama zaista postoje ljudi koji su proganjani zbog svoje privrženosti tradicionalnim duhovnim i moralnim vrednostima”. Asafov velikodušno veli kako “tradicionalne vrednosti nisu isključivo ruske: njih se, na primer, pridržavaju pristalice svih tradicionalnih vera”, pa su zbog toga na Zapadu podvrgnuti represiji.

Ukazanje ukaza

Mogućnost donošenja ovakvog ukaza nagoveštena je još krajem marta, kad je u moskovskom Hramu Hrista Spasitelja donet dokument koji sumira zaključke 25. kongresa Svetskog ruskog narodnog sabora, održanog na temu “Sadašnjost i budućnost ruskog sveta”. U tom dokumentu je najavljeno da će biti zaustavljen “priliv migranata koji ne govore ruski i nemaju odgovarajuće razumevanje ruske istorije i kulture”, ali i da će se potencirati “preseljenje stranih visokokvalifikovanih stručnjaka, naučnika, investitora i članova njihovih porodica, lojalnih Rusiji i spremnih za jezičku i kulturnu integraciju”.

Poglavar Svetskog ruskog narodnog sabora je patrijarh Kiril, na njemu učestvuju najviši predstavnici države, uključujući i predsednika Putina, vođe raznih provladinih udruženja, vođe tradicionalnih verskih zajednica, delegati ruske dijaspore, predstavnici akademskog sveta. Reč je o organizaciji koja daje ideološke smernice ruskom društvu, služeći kao neka vrsta zamene za počivši Centralni komitet.

Putinov ukaz kojim otvara vrata zapadnim emigrantima ne poziva se na ovaj dokument, već referiše na drugi predsednikov ukaz iz novembra 2022. godine – „O usvajanju Osnova državne politike za očuvanje i jačanje tradicionalnih ruskih duhovnih i moralnih vrednosti“. Tu je masovni ubica iz Kremlja naveo koje su to vrednosti: patriotizam, jaka porodica, prioritet duhovnog nad materijalnim, istorijsko pamćenje, služenje otadžbini i odgovornost za njenu sudbinu, visoki moralni ideali, stvaralački rad, jedinstvo naroda Rusije i slično.

Ruskokolonaško očajanje

Putinov friški ukaz predstavlja radosnu vest za sve domaće ruskokolonaše, najzad i oni nečemu da se obraduju. Kad je u februaru 2022. godine Rusija započela invaziju na Ukrajinu, putinofilima je zaigralo srce od veselja. Decenijama su čekali da dođe njihov čas, da ruski hazjajin krene u konačni obračun sa zapadnim svetom, da sruši međunarodni poredak, zavede zakon džungle i tako stvori uslove za nastavak ratnih pohoda na Balkanu započetih devedesetih godina prošlog veka.

Međutim, događaji se nisu odvijali baš po planu. Trodnevna specijalna operacija se otegla, traje već dve i po godine, bez nade da će uskoro biti okončana. Ruska armija je daleko od osvajanja Berlina, Londona, Pariza i ostalih evropskih prestonica. Čekanje da ruske trupe izbiju na Dunav i pretvore Srbiju u rusku guberniju pokazalo se kao uzaludan posao.

Da sve bude još gore, ne samo da Rusija nije osvojila Ukrajinu blickrigom i nastavila osvajački pohod ka zapadu, već je ukrajinska vojska ušla u Rusiju i osvojila dobar deo kurske oblasti u rekordnom roku. Ranije su bar ruski političari pretili da će u takvom slučaju baciti koju atomsku bombu na neprijateljske zemlje, a sad se nisu udostojili ni da priprete nuklearnim arsenalom. Ruskokolonaše je ophrvalo teško očajanja sa primesama beznađa, prožeo ih je duboki osećaj besmisla od kojeg nema odbrane. Za to vreme, zli zapadnjaci nastavljaju sa podrivanjem srpskog nacionalnog identiteta, sa rasrbljavanjem srpskog naroda i širenjem dekadentnih uticaja. Strava i užas.

Svetlost sa istoka

Srećom, Putin se dosetio spasonosnog rešenja. Kad već ruska armija nije u stanju da dođe do svojih pristalica na Zapadu i oslobodi ih od nesnosnog tereta slobode, stvorena je mogućnost da se putinofili presele u obećanu zemlju i tako ostvare svoj san. Što bi rekla narodna poslovica: Kad neće breg Muhamedu, onda će Muhamed bregu.

Kuknjava na zli, dekadentni, truli, propali, nemoralni, obezduhovljeni Zapad traje već decenijama, ako ne i vekovima. Iz besomučne medijske i intelektualne propagande čitalac bi mogao da zaključi kako su evropske zemlje, Sjedinjene Američke Države i ostatak Zapada najgora društva koja su postojala u istoriji. Svo zlo dolazi sa zapadne strane, a svetlost i spasenje dolaze sa istoka – to je mantra koja spaja razne ideološke nepomirljivce.

Pa kad je već tako, kad na tom odurnom Zapadu vlada lažna demokratija sa lažnim ljudskim pravima, kad je tamo mračno carstvo lažne slobode, leglo šićardžijstva i pohlepe, kraljevstvo izrabljivanja i represije – eto konačno prilike svakom ko je do sada bio prinuđen da se zlopati u neprijateljskom okruženju da dokine svoju patnju. Zemlja slobode, duhovnosti, patrijarhata, čvrste ruke i ostalih tradicionalnih vrednosti konačno je širom otvorila vrata za sve koji žele alternativni način života i bekstvo od liberalnih ideala.

Rusija čeka raskriljenih ruku

Putinov ukaz stupa na snagu prvog septembra, nakon tog datuma očekuje se prava najezda emigranata iz zapadnih i poluzapadnih zemalja u matušku Rusiju. Neka se nadležne službe na vreme pripreme za neviđene gužve na aerodromima i graničnim prelazima s Rusijom, jer će zavladati prava jagma za bežanijom u zemlju osveštanih tradicionalnih vrednosti.

Kome god smetaju sloboda mišljenja i govora, poštovanje dostojanstva ličnosti, jednakost pred zakonom, sloboda veroispovesti, pravo vlasništva, zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu i slične zapadnjačke ujdurme – Rusija ga čeka raskriljenih ruku. U Srbiji se narečene evropske vrednosti ne poštuju, iako su upisane u Ustav, od evropskog puta smo odavno odustali, ali ni to nije dovoljno putinofilima, i ovo malo evropskog nasleđa koje postoji u tragovima njima je previše.

Najzad će i oni dobiti priliku da se spasu od zapadnjačkih pošasti i da se presele među svoje, tamo gde će njihov animozitet prema demokratiji i slobodi naići na razumevanje okoline. Usput budi rečeno, stranci koji u Rusiji imaju boravišnu dozvolu, ali još nisu dobili državljanstvo mogu lako da završe na ukrajinskom ratištu, jer je potražnja za topovskim mesom drastično porasla, a ponuda nije baš prevelika.

Ništa zato, putinofilima će biti čast da se bore za svoju novu otadžbinu, pa i da poginu ako treba, braneći tradicionalne vrednosti od kojih su Ukrajinci odustali. Kako god bilo, nakon prvog septembra će i među ruskokolonašima postati kristalno jasno ko je vera, a ko je nevera. Pošteno je da čovek na svojoj koži oseti posledice sopstvenih uverenja, sve drugo je golo licemerje.

(zurnal.info)