Piše: Pavle Radić (Autonomija)
Jednu su doživeli Srbi u Hrvatskoj. Čeka li slična sudbina i Srbe na Kosovu i Bosni i Hercegovini? Čeka, nastavi li se nacionalistička politika i čuvanje Miloševićevog političkog nasleđa u Beogradu i njegovim poslušničkim ispostavama na Kosovu i Banjaluci, koja je uzrokovala i hrvatsku ’Oluju’. ’Oluje’, egzodusi Srba, već se događaju Srbima na Kosovu i BiH, ali ne u dramatičnim formama poput one iz Hrvatske. Srbi sa Kosova i BiH napuštaju svoja vekovna ognjišta u tihim kolonama koje ne uzbuđuju vajne ’srbobranitelje’ zauzete pljačkama podanika i zgrtanjem kapitala. Jedino čega se parazitski kleronacionalisti ne odriču – uključujući tu dakako i patrijaršiju – su kvazi patriotske fraze, fraze, frazetine i besramno dalje manipulisanje masama.
Problemi Srbije – sledstveno i srpskog naroda izvan Srbije podvrgnutog katastrofalnoj politici Beograda još od Miloševićevog uspona na vlast – se zgušnjavaju. Zablude, ludosti i iznad svega neodgovornosti za sudbinu naroda, dolaze na naplatu. Kleronacionalističke kleptokratske kaste na vlasti u Beogradu i njegovih ispostava na Kosovu (ova u rasulu) i Banjaluci, probleme više ne mogu da prikrivaju i ’damfuju’, uprkos teroru podanika lažima i obmanama. Politički zarobljeni Srbi i u Srbiji, i na Kosovu, i u BiH, izuzimajući – da se ne lažemo – malobrojne pojedinace koji nisu podlegli otrovima vladajućih nacionalističkih politikanata i saslužujuće im crkve, lišeni su saznanja šta je uzrok njihovih tragedija i poraza. Vlastodršci oslonjeni isključivo na manipulacije i podle zamene teza – manir iz Miloševićevih vremena od kojeg se ne odustaje – krivicu za sve probleme koje ne mogu rešiti jer su na miloševićevskom putu, svaljuje na strane i unutrašnje neprijatelje. Strani su, zna se – zapadnjaci, je l’da vekovni srpski neprijatelji a pritvorno bajagi srpski prijatelji, a unutrašnji su loši Srbi, takoreći srpska trulež zaluđena zapadnjačkom dekadencijom, uz to od zapadnjaka podržavana i – dakako – plaćena, trube vlastodršci, kako bi kod podaničkih masa povećali odijum prema je l’da stranim plaćenicima koji mrze Srbe i Srbiju.
Kosovo – u novijoj genezi razvoja srpskog suicidnog nacionalizma kultno mesto – po svemu je za Srbiju završena priča, iako se još demagoški larma o suverenitetu Srbije od kojeg se ’ni po koju cenu neće odustati’. Sve se ređe spominju dekleracija UN 1244 i neupitna podrška Putina, sve je manje parola ’dogodine u Prizrenu’ i ’kad se vojska na Kosovo vrati’.
Priča o nezavisnom suverenom Kosovu se ovih dana završava. Sučavanje Srba sa istinom je surovo, posebno onih na Kosovu zaluđivanih obmanama u koje su naivno verovali (ima li sličnosti sa Srbima u Hrvatskoj?). Kod najgorljivijih branitelja ’srpskog Kosova’ ne vidi se baš velika uznemirenost. Kao da im je ponestalo energije, kao da su podlegli zamoru uzaludnog suprotstavljanja realnosti do koje je dovela neprekinuta de fakto Miloševićeva i postmiloševićevska gubitnička politika. Na bolan način sasvim razumljivo – sa realnošću se suočavaju Srbi na severu Kosova prepušteni sami sebi, pa su i pre aktuelnog ukidanja skoro poslednjih nadležnosti Srbije na severu Kosova počeli tihu ’Oluju’, egzodus sa Kosova. Njihova bez sumnje bolna situacija posledica je nacionalističkog igranja njihovim sudbinama od Miloševića do danas. Koga još u ovakvoj Srbiji interesuje njihova sudbina? Nacionalistički demagozi – bajagi Vučićevi oponenti a nastavljači miloševićevske politike – iz komfornih pozicija sa beogradskih Terazija da nastave iluzije ’dogodine u Prizrenu’ i ’kad se vojska na Kosovo vrati’. Nemoral, šta drugo reći.
Donekle slična sudbina – plaćanje visoke cene zabluda u koje su ih uvalili nacionalistički paranoici – preti i Srbima u BiH, odnosno paradržave RS. Njihovu sudbinu određuje brutalna autokratska kamarila – koja na žalost u Banjaluci nema demokratsku alternativu, ideologija nominalne opozicije Dodiku se ne razlikuje ideologije vladajuće Dodikove pljačkaške kamarile. Nacionalizam i to radikalni, zadrigli, tamo je jedina ideologija a baš ih je on uvalio u velike nevolje nesagledivih razmera. Razobručene banjalučke srbende na daljinskom upravljaču Beograda isključivo brinu o – da prostite – vlastitim guzicama, zgrtanju nekretnina u i izvan RS (uglavnom u Beogradu i Novom Sadu), te bankovnim račinima u domaćim i – gde mogu – stranim bankama. Za to vreme tihe ali sve masovnije kolone Srba, posebno iz ekonomski propale RS, odavno napuštaju svoj jedini pravi zavičaj i domovinu, BiH. Šta su drugo te kolone, ako nisu tiha ’Oluja’ koju ne uzrokuje Sarajevo nego besprizornici iz Banjaluke lažno se kuneći u srpstvo? Za razliku od hrvatske ’Oluje’, izbegličke kolone Srba koji masovno napuštaju zavičaj i državu kojoj pripadaju, na sreću ne bombarduju avioni.
Šta nakon svega reći, do da su ’Oluje’ – tihe ili dramatične – zakonito ishodište katastrofalnih nacionalističkih politika.