Svaka zemlja Zapadnog Balkana će, u okviru reformske agende, morati da objasni kako namjerava da napreduje u usklađivanju spoljne politike sa politikama Evropske unije, uključujući ovdje i sankcije, potvrdila je Evropska komisija.
“Usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom EU je uključeno, kao poseban cilj, u kontekstu reformskih agendi. To znači da će zemlje u reformskim agendama morati da navedu objašnjenje o tome kako se očekuje da ove mjere i mjere koje namjeravaju da preduzmu u okviru svojih reformskih agenda, doprinesu progresivnom i kontinuiranom usklađivanju kada je u spoljna politika”, rekla je portparolka Komisije, Ana Pisonero.
Srbija je jedina zemlja iz regiona Zapadnog Balkana koja nije uvela sankcije Rusiji, u skladu sa odlukama EU kao odgovor na agresiju protiv Ukrajine.
Do sada je Brisel uveo 14 paketa sankcija protiv Rusije.
Ostale zemlje regiona su se uskladile sa svim odlukama EU u vezi sa Rusijom.
Usklađivanje nije preduslov za prijem novca iz Plana rasta, ali ostaje fokus tokom donošenja odluka o isplatama.
Svaka zemlja regiona je obavezana da izradi reformsku agendu, a usvajanje će se obaviti kroz komisijinu provedbenu odluku.
“Prije nego što se to desi, očigledno ćemo konsultovati države članice. Tako da ovo tek treba da se desi. Procjena je u toku. Znate da će za dobijanje finansijske podrške u okviru ovog objekta to zavisiti od uspješnog sprovođenja reformi, koje će morati da budu dogovorene sa Evropskom komisijom”, navela je Pisonero.
Reforme se odnose na društveno-ekonomsku oblast i osnovne vrijednosti, uključujući i spoljnu politiku.
Evropska komisija objavila šesti investicioni paket za Zapadni Balkan
Prve tranše otplate iz Plana rasta se očekuju tokom ove jeseni.
Riječ je o najambiciozinijem paketu Evropske unije za region, koji ima za cilj da se u narednih deset godina udvostruči ekonomija u zemljama Zapadnog Balkana.
Plan rasta za Zapadni Balkan pokrivaće period 2024. – 2027. Planira se da se za zemlje regiona obezbijedi šest milijardi eura.
Od ove sume, dvije milijarde eura su u obliku grantova odnosno bespovratne pomoći, a preostalih četiri milijarde eura u obliku zajmova sa veoma povoljnim ratama.