Dug se vratiti mora

Piše: Nenad Kulačin 

Davno je neko rekao da u svetu u kojem živimo nema besplatne večere. Predstojeći lokalni izbori u Bosni i Hercegovini su prilika da Srbija “dobrom” vrati sve ono što su građani BIH, odnosno RS-a uradili za dobrobit Aleksandra Vučića u prethodna dve izborna dešavanja u Srbiji.

Sećamo se da su mnogobrojni birači iz BiH glasali i na lokalnim izborima u Beogradu. Centar okupljanja je bila beogradska Arena, a mnogi od birača iz RS-a nisu znali gde oni to u Beogradu “žive”, pa su morali da ih voze ne bi li ostvarili svoje fantomsko biračko pravo koje je očigledno moguće u Srbiji.

Za sada, pomoć Srbije bratskoj vlasti u RS-u i Miloradu Dodiku se ogleda institucionalno. Ministri u Vladi Srbije ne samo da nisu mnogo sposobni da vode resore koji su im povereni, nego imaju toliko slobodnog vremena da ga provode u Bosni i Hercegovini, tačnije Republici Srpskoj, i to u okviru kampanje Dodikovih nezavisnih socijaldemokrata. Svom delu kolača se ponadao i Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke, ali ga, što bi naš narod rekao, to “june nije munulo”.

Ovakva “rekreacija” ministra iz Beograda, naravno da ne može da prođe bez Aleksandra Vulina, koji u pauzi između dva putovanja u Moskvu poseti i RS. Odavno se ideolog srpskog sveta uživeo u ulogu vuka sa Manjače tako da to i nije neočekivano.

Biseri među ministrima

Nejasno je malo šta u BIH, odnosno RS-u, traži ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Iako je poznat po ne baš dobroj reputaciji i odličnim vezama sa nekadašnjim Zemunskim klanom, ministar Lončar hrabro istrčava drugu priliku u svom resoru, mada nema baš po čemu da se pohvali. Liste za čekanje na operaciju u Srbiji su već postale urbana legenda, ali njemu je sigurno preče u ovoj situaciji pomoći Dodiku nego da radi nešto u svom resoru. Realno, i lakše je. Pojaviš se tamo, kažeš koju, ništa te ne obavezuje, a onda se uzdaš u to da će domaćin da obezbedi više nego dobru janjetinu i sve je kao pod konac.

Problem sa Lončarom je taj, što on retko šta, pa i u svojem resoru, može da uradi bez Vučića. Kako je stigao do RS-a, bez njega, ostaće večna enigma. Ono što će se tek pamtiti je činjenica da je kompletna ideja o ukidanju listi čekanja na operacije u Srbiji, pored živog i zdravog ministra zdravlja, bila na stand by dok je predsednik Srbije bio u Njujorku na zasedanju Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija. Ako već nije sposoban da reši problem sa tim listama, barem može da ide u RS i pomogne kome treba.

Najveći biser među ministrima koji su posetili RS tokom ove izborne kampanje je ministarka za brigu o porodici i demografiji Milica Đurđević Stamenkovski. Ona je obišla čak tri opštine u RS – Višegrad, Rogaticu i Pale. Nema sa Milicom šale, ta šparta po RS bez da trepne. Ona je, inače, u treningu, kada je reč o kampanjama. Malo toga zna kada je reč o izborima, jer njoj izbori nisu bili potrebni da bi postala ministarka. Ona je jedinstveni slučaj šefa partije koja nije prošla izborni cenzus, ali se zato našla u Vladi Srbije. Uradila je jedan prljavi poslić za Vučića i završila u Vladi.

Vraćanje usluge

Kada je reč o utreniranosti ministarke za brigu o porodici, ona je u punoj formi, jer je aktivni učesnik kampanje u Srbiji u kojoj nas ubeđuje da pravimo i rađamo decu u većem broju, pošto država plaća za svako novorođeno dete, i top najviše u ovom delu sveta. Teško da se bilo gde na svetu deca rađaju zbog para, ali ko zna, možda to uspe u Srbiji. Do sada, u poslednjih nekoliko godina, takav narativ nije doneo rezultate.

I tako je Milica iz jedne kampanje, ušla u drugu. U toj drugoj je mnogo uspešnija, jer su temelji te kampanje duboko usađeni u nju. Ideja o Srpskom svetu joj nije strana, a šta je RS nego deo tog sveta, barem u njenim mislima. Ako je po pitanju politike nataliteta, kao riba na suvom, onda je po ovom drugom ajkula u okeanu. Dobro zna kada, gde, kome i šta da kaže, a Dodiku to savršeno paše. Ništa mu drugo i ne treba.

Ono što Dodik, međutim, dobro zna to je činjenica da će teško doći do već viđene migracije birača na dan izbora i zato se nada da će mu institucionalna pomoć Srbije biti sasvim dovoljna da očuva, ali i da povrati vlast tamo gde ju je pre četiri godine izgubio, poput Banjaluke i Bijeljine. Moramo da primetimo da je ovo prvi put da Srbija ovako otvoreno podržava Dodika. Ranije baš i nije bilo tako, naročito se Vučić držao podalje. On se, ipak, veoma uživeo u ulogu gospodara Srpskog sveta i veruje da je za taj svet važno samo ko je na njegovom čelu, a ne ko je pobedio u gradovima u RS, primera radi.

Jasno je da se Dodiku mora, na neki način, vratiti usluga sa izbora u Srbiji i tu nema nikakve dileme. To Vučiću nije nikakav problem, jer se još nije rodio taj koji će njega sprečiti da na izborima omane u onome što je naumio. A, dug se vratiti mora.

Al Jazeera Balkans