Das ist Aleksandar

Piše: Ljubodrag Stojadinović

U jutarnjem programu na TV Prva, građanin A. Vučić je uporedio sebe sa Batom Živojinovićem, uz tvrdnju da ga je već pretekao. Ovdašnji vrednosni sistem ne sputava promovisanje vrhovnih fantazmagorija kao politički stav, nego ih pokazuje kao deo vrednosti. A. Vučić je prestigao Valtera u Kini, tamo gde je on doživeo godine najveće slave.

U nekom samoljubivom osvrtu na neograničene domete svoje državničke izuzetnosti A. Vučić je svoju izmišljenu popularnost u Kini video kao platformu za postpolitičku misiju, kad mu ovde istekne poslednji mandat.

Ništa Bata, koji Bata, on je iza mene, rekao je otprilike taj čovek, uveren da ga u Kini i još nekim velikim zemljama vole i čeznu za njim. Toliko je omiljen, da bi sebe slao u Kinu da ga ljudi vide uživo, da im mahne i osmehne se, učini ih srećnim. Posebno one koji ga vide prvi put. I tako za potrebe Srbije i Evrope postane izaslanik koji bi tamo kao putujući muzej pokazivao deo sopstvene istorije.

Nije do kraja obrazložio ideju: da li bi se vozio sa Si Đinpingom čije trajanje ničim nije ograničeno i tako ga bacio u senku, ili bi sam obilazio Kinu ukazujući počast onima koji ga ljube više nego Valtera. Mada nikada nije branio Sarajevo.

Kad Kinezi zavole oni ne pitaju zbog čega to čine. Njima se neko svidi iz razloga koji ne mora da bude objašnjen, uhvati ih masovni zanos i oni traže da mu se primaknu samo toliko da ostane nedodirljiv.

Uveren u svoju neuporedivu harizmu kojoj ne odolevaju nigde u velikom svetu, poglavica Srbije želi da se pokaže ljudima tamo gde ih najviše ima. Lako je da vladaš Srbijom u kojoj se jedva zbroji šest-sedam miliona žitelja. Izađi Srbine pred milijardu ljudi i pokaži ko si, i koje je tvoje oružje da ih opčiniš.

To je upravo naumio čovek čije ludilo postaje ekstrakt ovdašnjeg folklora, i taj njegov naum je ideja koju smatra razumnom: evo, braćo Kinezi, uskoro u vašem gradu najnaočitiji Srbin među Kinezima, alfa tip srpskog muža, visok i prav kao bor, pobednik nad svima koji su mu izašli pred oči i stali na crtu. Spreman da vam se pokaže u prirodnoj veličini. Nije izmišljen izgleda kao da postoji, dolazi kod vas da tu ostane i odmah ide dalje. Stampedo od milijardu ljudi sprema se da krene ka njemu i dodirne ga. I šta god da vam kaže, to je istina, mada ga još niko u njegovoj zemlji nije uhvatio u istini, ali to je svakako laž.

Može da izgleda da je ovo samo fantastična zamisao o tome šta se sve događa u glavi rugobnog Narcisa dok se ogleda u baruštini sa žabokrečinom i u očima udvorica. Evo mene, spreman sam da izađem pred masu od milijardu ljudi, pred one koje još niko nije izbrojao.

Može tako da izgleda, ali ova prikaza nije izmišljena, čak ni preterano doterivana da izgleda kao istina. U tom sudaru sa tajnama vodećeg mozga nalazi se izvor strave.

Možda stvari stoje ovako: zaglavljen u čeličnom prijateljstvu i dužničkom ropstvu, pred fatalnom dozom kineskog kreditiranja, poglavica je sebi tražio zaumne romantične paralele. Setio se da je Bata kao prauzor junaka iz Jugoslavije kome onoliki Nemci nisu mogli ništa, stigao u ateističkoj Kini tek jedan stepenik ispod božanstva.

Gledao je Batu u najboljim godinama i punoj snazi. To su godine koje on sada ima, nije Živojinović bolje građen od njega niti je veći glumac. On je igrao u fikciji, a poglavica je stvaran. U tome je njegova prednost. Ne treba mu filmski reditelj da stvara mit o pobedi nad svima. Nije potreban film da bi oni tamo znali da junak postoji. Oni to već znaju. Samo treba da ode. I on je spreman da ide. Da pokaže ko je i govori sve što zna. Dakle, ništa i to je sve.

No ipak, bunilo ovdašnjeg tvorca i pored sličnih podviga je i dalje začuđujuće, uprkos njemu samom i merilima koja je uspostavio. Šta je u njemu proizvelo tako pouzdano uverenje da je on već dovršeni romantični junak koji svojim nekontrolisanim šarmom osvaja sve oko sebe a naročito Kineze već naviknute na sva čuda? Ulizice i seizi koji ga svakodnevno uveravaju da je Apolon, nisu dovoljni.

Moglo bi to da bude i vraćanje dugova, putovanje odmazde posle kineskih zahvata u Srbiji. Oni nama dim i otrov, mi njima poglavicu.

Bata počiva u Koraćici između Mladenovca i Kosmaja. Nove generacije Kineza više ne pamte Valtera. Uskoro bolji, jači i veći od njega kreće na put.

Peščanik.net