Da li Republika srpska liči na NDH?

Piše: Tomislav Marković

Da parafraziram neumrlog Slobodana Miloševića: Možda ne umemo da radimo i stvaramo, ali smo zato nenadmašni u proizvodnji neprijatelja. To je najrazvijenija privredna grana u Srbiji, koja upošljava veliki broj stručnjaka svih podlačkih profila, pogotovo onih koji su se specijalizovali za satanizovanje nepodobnih, provlačenje kroz “toplog zeca” i paljenje lomača.

U pogonu za masovnu preradu nevinih osoba u demone u ljudskom obličju radi čitava naprednjačka nomenklatura, u sadejstvu sa verbalnim snajperistima iz režimskih medijskih trovačnica. Potraga za novim žrtvama i svežom krvlju traje bez počivke i predaha, kako krvoločni deo javnosti (srpski: razularenu rulju) ne bi obuzelo osećanje monotonije i dosade. A metu nije teško pronaći, ko god koristi ustavno pravo na slobodu govora i mišljenja, a još ako kazuje štogod istinito – taj se automatski kandidovao za odstrel.

Duhovna i moralna naslednica NDH

Nedavno je Ivan Videnović, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu i član političke organizacije “Glas”, na društvenim mrežama poručio Dodiku, povodom njegovih stalnih priča o secesiji: “Neka neko javi Dodiku da Republika Srpska postoji samo u okviru BiH i samo po Dejtonu. Nezavisna država Srpska ne može postojati na ovoj teritoriji i u ovom etničkom sastavu, jer je plod etničkog čišćenja i genocida. Biće rasparčana i podeljena kao i prethodne genocidne države”.

Potom je dodatno pojasnio svoj stav: “Da vam bude jasnije: Nezavisna Država Srpska – NDS, je duhovna i moralna naslednica NDH. Po imenu, načinu nastanka, progonu nesrba, zvaničnim politikama, preovlađujućim moralnim vrednostima, klerikalizmu i ponašanju najviših državnih funkcionera. Nastane li, proći će kao i NDH”.

Usledio je Videnovićev intervju za “Slobodnu Bosnu”, u kojem je ovih par citata poslužilo kao uvod. To je bilo dovoljno da se na njega obruši naprednjački odred za difamacije, pretnje i targetiranje. Prvo je zapucala visoka funkcionerka SNS-a, bivša premijerka, sadašnja predsednica Skupštine Ana Brnabić. Ona je rekla da nikad nije “čula nešto sramotnije od toga što je taj profesor rekao”, da se RS i NDH ne mogu upoređivati, te da RS “nije genocidna tvorevina” i “da je nastala kako bi sprečili da se ponovi genocid nad srpskim narodom koji se dogodio tokom Drugog svetskog rata”. Potom je nastavila u istom krivotvoriteljskom duhu: “Republika Srpska je nastala kako bi se srpski narod zaštitio i spasio. I nikada nikome nije predstavljala ni problem, ni pretnju”.

Na kraju je udarila na pravo na rad profesora Videnovića, poručujući sa mesta moći i sile obrazovnim institucijama da uklone nepodobne iz svojih redova: „To je sramota kakvu, ja mislim, niko do sada nije video, i neka mu je na čast. E sada, kako ti, takvi ljudi, i dalje opstaju na našim fakultetima kao profesori, to je zaista parekselans pitanje za naše fakultete i naše univerzitete. Jer tako nešto ne bi bilo moguće nigde na svetu. Ali nigde na svetu”.

Odgovor inkvizitorima

Pošto je Brnabić dala signal da je hajka počela, režimske trovačnice su zdušno nastavile da napadaju Videnovića. Nekoliko dana je bio udarna vest na TV Pink, potom su se u napad uključile i druge televizije, kao i silni tabloidi koji su ga nazivali “autošovinistom”, “srbomrscem” i “ustašom”, i prepodobno se pitali ko to predaje našoj deci. Nesrećna Brnabić i medijski inkvizitori dobili su adekvatan odgovor na konferenciji za štampu u Medija centru na kojoj su govorili Ivan Videnović, predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić i advokat i politički aktivista Čedomir Stojković iz pokreta Oktobar.

Videnović je pojasnio da se njegovi stavovi odnose na situaciju ako bi se RS odlučila na otcepljenje od BiH. Tada bi se pokrenulo pitanje njenog nastanka, a “Republika Srpska nastala 9. januara 1992. godine jeste genocidna država”. Narodi nisu i ne mogu biti genocidni, ali države mogu i bivale su genocidne, i zato su se raspadale: “I Austro-Ugarska monarhija, i nacistička Nemačka, i NDH”.

Videnović je zaključio: “Ako žele da sačuvaju RS, njeni građani to mogu samo u okviru BiH i samo jasnim distanciranjem od države Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Neka uzmu za dan ‘rođenja’ nove RS 14. decembar, dan kada je 1995. godine potpisan Dejtonski sporazum u Parizu. Time bi poslali jasnu poruku da žele novu i drugačiju RS od one koju su im ostavili Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Tako se čuva i spasava Republika Srpska unutar BiH i to je ono za šta se ova nova, duboko patriotska politička paradigma, zalaže. Aleksandar Vučić i Milorad Dodik ih lažu, zavaravaju i vode direktno u propast”.

Klevete i laži

Naravno, naprednjačke trovačnice nisu prestale sa demonizacijom Videnovića, već su samo dodale gas, pišući kako se on “usred Beograda” usuđuje da kaže kako je Republika Srpska genocidna. Najradikalniji je bio naprednjački funkcioner Nebojša Bakarec, prebeg iz Demokratske stranke Srbije. On je u “Informeru” objavio kolumnu pod naslovom “Pretnja Vučiću – Zli, poremećeni i ponosni na to!” U toj klevetničkoj paškvili Bakarec je svašta naizmišljao, tvrdeći da politička grupacija kojoj pripada Videnović predstavlja bezbednosnu pretnju za Aleksandra Vučića.

I zato: “Naši nadležni organi treba da obrate posebnu pažnju na 5 ekstremističkih vanparlamentarnih stranaka – Građanski demokratski forum (GDF), GLAS, Oktobar, Republikanska stranka, Građanski pokret odgovor (GPO)”. Na kraju je mrtav hladan napisao i sledeće: “Udruženje ‘GLAS’ lako može da iznedri atentatora na predsednika Vučića”. Takve klevete podležu sudskom gonjenju, pa se nadam da će oni koji su lažno optuženi preduzeti odgovorajuće korake.

Naprednjaci i njihovi medijski kerberi uporno uvode Srbiju u diktaturu, preteći svakome ko se usudi da kaže šta misli, pogotovo ako je reč o činjenicama o nedavnoj ratnoj prošlosti. Aleksandar Vučić i njegovi dvorjani rehabilitovali su ratno-zločinački projekat Slobodana Miloševića, kao i nacionalističku ideologiju koja je poslužila kao legitimacijska osnova za masovne zločine i genocid. Ko god se tome usprotivi, biva označen kao narodni neprijatelj i izložen napadima dežurnih inkvizitora.

Providno poricanje zločinačke prošlosti

Pritom srpska vrhuška prosto negira sudski utvrđene činjenice koje čitav svet zna, u koje se ne može sumnjati, jer postoje hiljade svedoka koji su o njima govorili, a postoje i silne presude za ratne zločine i genocid, to se jednostavno ne može sakriti. A i to negiranje je glupo i nevešto. Brnabićkina priča o nastanku RS da bi se sprečilo ponavljanje genocida nad Srbima iz Drugog svetskog rata zapravo nije njena.

Tako su svoje zločine i genocid pravdali Radovan Karadžić i njegovi saučesnici. To se zove teorija preventivnog genocida, nisu je smislili naši masovni koljači, već nemački revizionista Ernst Nolte koji je, kako piše Todor Kuljić, “nastojao da fašistički rat i Aušvic objasni kao preventivni rat i genocid režima kom je tobože pretilo uništenje. Ispalo je da je Aušvic preventivni genocid, jer je Nemačka bila ugrožena”.

Poređenje Republike Srpske sa NDH nije čak ni novo, pa ne znam čemu dizanje ovolike halabuke. Pre sedam godina, u januaru 2017. godine, povodom proslave 9. januara, tadašnji visoki predstavnik Valentin Inzko je izjavio: “Ako bismo mi počeli slaviti ovakve praznike, onda bi se mogli neki sjetiti, a to je već bilo po novinama, da se slavi 10. april, odnosno travanj. To je bilo osnivanje NDH-a i ja mislim da to nikome ne pada na pamet. Treba gledati više u budućnost, a ne u prošlost”.

Povratak izvornoj radikalskoj politici

Njegova izjava izazvala je buru u RS-u, ali ne i u Srbiji, kod nas su reagovali dežurni nacionalisti, notorni Aleksandar Vulin i Srpski sabor Dveri koji je tražio od Vlade i tadašnjeg premijera Vučića da osude izjavu. Ništa od te inicijative nije bilo, nije se oglasila čak ni tadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić. A sad, sedam godina kasnije, pokrenula je hajku na čoveka koji je rekao istu stvar.

Šta li se to promenilo u ptoreklih sedam leta? Ništa posebno, naprednjaci su prestali da glume evropejce i vratili se izvornoj radikalskoj politici koja je devedesetih sejala smrt po regionu, a danas preti novim sukobima. I ne dozvoljavaju slobodnim ljudima da koriste svoje ustavno pravo na slobodu mišljenja i govora. Pogotovo kad je ono što misle i govore živa istina. Da parafraziram poluusmenu predsednicu Skupštine: Tako nešto nije moguće nigde u demokratskom svetu. Ali jeste u nenarodnim režimima kojima je sloboda prirodni neprijatelj.

Al Jazeera Balkans