”Pumpanje” mržnje prema Hrvatima

Piše: Milutin L. Cerović

Pola stoleća slušam priče o tom jasenovačkom stratištu i broju stradalih u Drugom svetskom ratu.

Najveći lažovi u istoriji čovečanstva su licitirali da je taj broj stradalih u NDH od 700.000 do  1.500.000.

Na kraju se ispostavilo da stvarna cifra, što je istorijski dokumentovano, iznosi između 80.000 i 120.000.

Postavlja se pitanje – zašto je Beogradu bilo važno da tu cifru naduvava do neslućenih razmera?

Zašto su toliko lagali i uvećavali stvarni broj žrtava?

To su naravno radili samo da bi količinu mržnje prema Hrvatskoj/Hrvatima udesetostručili, i u tome su uspeli.

To su radili i zbog homogenizacije svog naroda, da bi njihov gnev prema ”ustašama” bio jači i agresivniji.

Uspeo je Beograd od 90-te do danas, da sve nove generacije i one u srednjoj dobi toliko otruje, da broj ekstemnih, osvetoljubivih nacionalista u Srbiji nikada nije bio veći nego u ovom momentu.

Dokle je sve to došlo, pokazuju činjenice da u ovom trenutku političku scenu Srbije čine gotovo sve odreda ekstremne velikosrpske političke stranake – ista je situacija u vlasti i opoziciji.

Verovati da je u to vreme neko mogao u jednom logoru da pobije milion ljudi, pa sve i da su čekali u redu da budu pobijeni je priča za malu decu.

Šta je na ovu temu još zanimljivo – srpska vlast i institucije kroz prosvetu i udžbenike stalno menjaju broj poginulih stanovnika Srbije u Drugom svetskom ratu.

U tom kontekstu se govorilo da je broj poginulih bio 1/5 ukupne populacije, pa se tvrdilo kasnije da je bilo 1/4, na kraju se tvrdi da ih je izginulo 1/3 stanovništva.

Dakle, što vreme od te pogibije više prolazi, to broj poginulih raste.

Iz nekog razloga, Beogradu je bitno da se na njihovoj strani broj poginulih uvećava stalno i to onako proizvoljno.

E sada ide druga mnogo nezgodnija priča – kada Srbija ubija tuđe stanovništvo na tuđim teritorijama tokom svih ratova od balkanskih pa sve do oba svetska rata.

E onda Beograd naravno umanjuje te cifre, ili ih uopšte ne pominje, jer želi da se predstavi kao miroljubna vojna sila sa časnim sestrama u svojim ratnim formacijama.

Mora se priznati da im je gluma ovde za Oskara, ali to ne menja istorijske fakte i činjenice koje Beograd tradicionalno ne ferma i za njih ne daje ni pet para.

Sve u svemu, žalosno je što Beograd stalno zloupotrebljava svoje žrtve u politikantske svrhe i to uvek radi u delikatnim političkim trenucima, da bi pokazao koliko oni navodno brinu za mrtve. Dok ih za žive apsolutno nije briga.

Ono što se sada dešava u Crnoj Gori najbolji je primer zloupotrebe jasenovačkih žrtava koji je neko mogao da prikaže.