Mirdita

Piše: Milutin L. Cerović

Zaista, šta sve danas nije dobrodošlo u Srbiji i Beogradu?

Nisu dobrodošli Albanci, pogotovu oni koji umesto na srpskom jeziku, dolaze u Beograd i imaju neki svoj festival i to pod ”provokativnim” imenom “Mirdita”, što bi za neupućene značilo – dobar dan.

Zašto je civilizovano ponašanje uvek neprihvatljivo za beogradsku vlast  pitamo se poodavno?

Zašto je Beogradu neprihvatljivo decenijama sve ono šta ima albanski narativ?

Kako je to, sve albansko apriori neprihvatljivo za sve srpske vlasti i ogromnu većinu njenog stanovništva, a ujedno traže od svih, pa i od Albanaca da vole sve njihovo srpsko?

Onda sa takvim stavovima i ponašanjem, doveka trabunjaš i guslaš stalno da ćeš da se vratiš na njihovo Kosovu?

I tamo imaš plan da im zabraniš da su ono šta su, pa će Beograd da im kaže ko su oni i da li smeju da žive na svojoj teritoriji.

Da li se ovakvo ponašanje Srbije može smatrati za tešku mentalnu, ideološku, versku i političku društvenu bolest, ili je ovde nešto još gore u pitanju?

Nisu samo Albanci u Srbiji tretirani kao neprihvatljiv konstrukt, evo već neko vreme, duže od jedne decenije, Crnogorci se smatraju od strane zvaničnog Beograda za najveće neprijatelje srpstva i ”srpskog sveta”.

To su inače tvrdokorni Crnogorci zaslužili, jer neće Beogradu da ispune želju da im poklone svoju državu, da se odreknu svoje nacije, svog porekla, svoje kulture i svoje hiljadugodišnje istorije postojanja.

Beograd je ljut i zbog činjenice, da mora da bukvalno kupuje labilne i jeftine Crnogorce da budu Srbi iz političkih i okupatorsko/asimilatorskih razloga.

Taj gore opisani velikosrpski inženjering se može uživo gledati već tri i po decenije i to usred Crne Gore i samog Beograda.

Realno gledano onako geopolitički, Srbija neće pustiti Crnu Goru i Crnogorce na miru, sve dok ijedan brdsko/planinski srpski nacionalista bude na bilo kojoj vlasti i funkciji.

To je jasno kao teorema i kao jednačina bez ijedne nepoznate.

Da vidimo, ko još smeta Srbiji i Beogradu?

Smetaju im Bošnjaci i Hrvati još od  prošlog stoleća.

Pored apsolutne lako dokazive činjenice da država Bosna postoji dva i po stoleća pre bilo koje srpske države, to im ne smeta da baronišu da Bošnjaci i Bosna postoje od 1991 a ne od 1591 godine.

Mogu srpski nacionalisti i državni istoričari da vrište koliko god hoće, ali ovo su notorni istoriografski fakti.

Isti slučaj imamo i sa Crnogorcima, koji su pet stoleća bili katolički latini, koji veze nemaju za etničkim grupom naroda na Balkanu.

Ali im to ne pomaže da ih svojata jedan frustrirani komšija, kojem je onomad izmakla “Velika Srbija”.

Ovo se zna, ali o ovome retko ko insistira, da ne bi nervirao onaj narod koji je nastao od tuđih etničkih grupa, gde je to još lakše dokazivo, ako ima interesovanja za takva saznanja.

Šta još nervira Beograd i šta im je neprihvatljivo?

Neviraju ih svi narodi sveta koji ne misle da su oni jedinstveni, posebni i unikatni.

Sekiraju se i vrište mnogo na svakoga, ko im ne aplaudira i divi im se na svemu do imbecilnosti.

Posebno su Srbi gnevni na svakog ko se usudi da im kaže, da ne daj bože nisu u pravu za sve šta tvrde i kažu od kada postoje.

Simpatičan i zanimljiv narod je l’ da…

Samo treba paziti, da im nikako ne kažete – mirdita, za svaki slučaj.