Ideologija kao potrošna roba

Piše: Milutin L. Cerović

Srbija je zaista potrošila sve moguće političke državne idelogije od 1878. do ove 2024. dodine.

Počela je ona dakako pod nazivom “Kraljevina Srbije” i to u periodu od 1882. do one fatalne 1918. godine.

Dakle, bila je samostalna Kraljevina Srbija tačno 36 godina.

I onda je onom manitom megalomanskom ludaku regentu Aleksandru sinula neka fiks ideja – da bi kraljevina Srbija moga da se proširi tri puta, ako ukine drevnu državu Crnu Goru, Bosnu i preostale toponime.

Krenuo je on u pohode da proširuje svoju parohiju i da napravi kraljevstvo sa Srbima, Hrvatima i Slovencima.

I bi tako sve do početka Drugog svetskog rata i raspada te kraljevine, to jest pogibije samog regenta  te 1934. godine u Marseju i samog  raspada pomenute bolesne dinastičke porodice.

Tako je Srbija zaista prošla sa svojom samostalnom kraljevinom.

Posle Drugog svetskog rata, nova Jugoslavija uvodi pod Titom i partijom sasvim novu ideologiju koja se zvala komunizam, federalizam i naravno socijalizam.

Tu ideologiju Srbi jedva da su prihvatili, ali kada je ona preuzela vlast, voleli su je više od svih.

Posle pada komunizma, Srbija luta, ne zna šta će, pa se vraća oprobanom velikosrpskom nacionalizmu, gde pokušava da se opet proširi na uštrb tuđih komšijskih teritorija.

Tu zaista svih tih 90-ih godina prolazi veoma loše, gubi sve bitke i doživljava debakl 1999.

Međutim, samim ulaskom u 21 stoleće, na slomu srpskih nacionalista, Srbija dobija novu demokratsku ideologiju.

Takva i ta demokratija Srbiji je legla kao piletu sisa, pa je ona nestala sa scene posle samo 12 godina.

Eto toliko je vremena trebalo Srbima da demokratiju zamrznu i ukinu je izgleda trajno.

Na samoj razvalini farsičnih demokratskih postulata, opet se u Srbiji na vlast vraćaju primitivni nacionalisti, od kojih svaki hiljaditi ima neku regularnu diplomu i školu.

Upravo ove godine srpski nacionalisti su dosegli broj godina na vlasti koji su proveli demokrati.

Sada Srbija živi i uživa u klasičnoj despotiji i diktaturi i to nikome ne smeta, čak ni opoziciji koja i ne postoji.

Ostvario se san svake autoritarne vlasti, da nema opozicije, gotovo da nema niti naroda, ali kome on uopšte treba, sem kao poreski obveznik.

Kao što se da videti, u poslednje bezmalo stoleće i po, Srbija je potrošila i preživela nekoliko idologija, a to su:

– Dve kraljevine

– Jedan socijalistički komunizam

– Dva rigidna nacionalizma

I na kraju Srbija upravo sada jedva preživljava jedan neindetifikovani sistem koji uopšte i nema idelogiju, nego ima propagandne, obaveštajne i druge alate pomoću kojih vegetira i vlada neometano i to bez obzira na svoj (ne)rad i rezultate (ne)rada.

Izgleda, da je svaka ideologija kod nas potrošna roba, sem besmrtnog srpskog nacionalizma koji čeka iza svakog ugla svojih pet minuta.

Realno, sada su oni dobili vlast na neodređeno vreme trajanja, pa ko preživi pričaće ako prođe cenzuru…?!