piše: Željko Vukmirović
Na Vidovdan ovo, na Vidovdan ono. I tako sve od 1389. godine. Ili, ‘ajde baš da ne pretjerujemo, od 1989. I sve to uz pjesmu, igru, ražanj i preklane vratove. Ovo zadnje shvatite kako god hoćete. Tek, ispada da je za srpske profesionalne vođe skidanje s Vidovdana teže nego s običnog, gotovo najobičnijeg heroina. Još kada se tome pridoda da su učinili apsolutno sve da se čak i u pisanoj formi odreknu svega onog što Vidovdan predstavlja u njihovoj političkoj agendi, spominjanje Vidovdana definitivno zaglavljuje u teškoj nebulozi.
Praktično, srpski predsjednik Aleksandar Vučić je imao svoj Briselski sporazum, dok je Andrija Mandić svoju sreću potražio u fotelji predsjednika crnogorskog Parlamenta. I tako finiširao. U oba slučaja ovi profesionalci su svojim prihvatanjem ustanovili da su im prsle sve one njihove uporne priče o vječnom neprijateljstvu prema NATO, beskrajnoj ljubavi prema Putinu, ali i sve bajke o kosovskom zavjetu. I toliko o ovim vođama i Vidovdanu.
Ne lezi vraže. Dnevna politika je savršeno zamišljena đavolja smicalica. Zato, ne gine nam još jedan krug, još jedno prigodno obilježavanje Vidovdana. Ovog puta uz malu pomoć Rezolucije o Jasenovcu.
A Rajo Evropa, kao veliki majstor zaborava svih svojih poraza, to već nije mogao da propusti.
I bilo je dovoljno da se Milan Knežević, dojučerašnji Mandićev saborac iz koalicije Demokratski front, prisjeti nove mogućnosti destabilizacije države, pa da Rajo Evropa to galantno protežira. Uostalom, Rajo je ionako crnog Milančeta ostavio na ledini, bez funkcija i čari varijabila, pa što sad ne bi učinio čovjeku, kad se već lijepo sjetio. I to još uslovljavajući podrškom ovoj, izuzetno trenutnoj, Vladi Crne Gore. Genijalno, zar ne?
Fora sa Rezolucijom o Jasenovcu nikada nije prošla u srpskoj Skupštini. To je, kada se tamo glasalo o tome, opravdano ugrožavanjem evropskog puta. A i nisu htjeli da se zamaraju novim istorijskim revizijama, te opovrgavanju davno ustanovljene saradnje četnika i ustaša za vrijeme Drugog svjetskog rata koja je umnogome dala svoj doprinos postojanju logora Jasenovac.
Crnogorski evropski put zasigurno nije nešto oko čega će srpski političari cijepati glavu. Čak, prema srpskim stavovima koji su svakodnevno na tržištu, negacija crnogorske države i nacije je u stalnoj ponudi. Crnogorski prosrpski i proruski političari su tu samo da taj dio priče sprovedu u djelo. Ili bar da svojim učinkom od crnogorskog evropskog puta naprave smijuriju, priču za laku noć. Ili samo katastrofu.
Vidovdan je savršen za to.
Bože im na jade došao svima zajedno iz Svetosavsko ruske zgonadije,to su splačine i ništa drugo.Amin,iz mojih u Božije.
Ovako se nekad na Cetinju proslavljao Vidovdan, Српски Соко на Цетињу прославиће своје крсно имe Видовдан 15. јуна 1914. године, писало је у јавном саопштењу издатом од мјесних власти на Цетињу 1914. године, уз најаву да ће се прије црквеног обреда сјечења славског колача одржати помен палим српским борцима у Косовском боју и борцима који су пали за освету Косова. – У 9 ч. одржаће се збор свих одјељења у свечаној униформи у Соколани, као и остлих неуниформисаних чланова, одакле ће се заједно поћи, са војном музиком на челу, на гробове умрлих јунака, гдје ће се одржати помен палим српским… Pročitaj više »
Crkva Srbije je u svom kalendaru crvenim slovima obilježila Vidovdan petsto godina poslije boja na Kosovu. Do tada su na ovaj dan slavili proroka Amosa.
Dragi Crnogorci, srpski svet ne mrzi nas ali obožava NAŠE more pa i još neki su u toj kombinaciji a to je bilo i pre Vidovdana!
„Ada čoče, Božija ti vjera, znam ja tu veselu Srbadiju, no kud su joj ti sinovi junaci bili, dok joj nije Bog dao Karađorđa.
Ta vi svi tamo fastate jednoga njega junaštvom; a kad vi Bog njega uze između vas, a vi sve sunovrat u turski jaram opet!
No kršina i siromašna Crna Gora ne haje ni za Nemanje ni za Murate ni za Bunaparte; oni svi biše i preminuše, a Crna Gora ostade dovijeka i strašnoga suda, u svojoj volji i slobodi; a to ti je u slavi“.
Ada coce Bozija ti vjera ,kako se ono zvase Medalja za Hrabrost u Crnoj Gori? Bese li ono “Obilica Medalja” nazvana po srpskom junaku Milosu Obilicu nije po nekom iz Crne Gore. Ada coce kao su crnogorski ratnici ispracani sa Obilica Poljane u boj ,pa sa rijecima “su cim cete izaci pred Milosa i pred ostale srpske vitezove” tako se zborilo pa ti vidji . Ada Coce koga je Njegos opjevao u Gorskom vijencu i kome se divio “U Mandusica Vuka svaka puska ubojita bice” a Vuk Mandusic Srbin iz Dalmatinske Zagore,Srpske Krajine, eto ti na Cetinju njegova bista. A… Pročitaj više »
“Ala se mi Sloveni narobovasmo! Ali mi Crnogorci bogami nijesmo”!