Hapšenje šefa Telegrama Pavela Durova u Francuskoj ponovo je skrenulo pažnju na njegovu aplikaciju za razmjenu poruka. Telegram jedni optužuju za podstrekivanje nemira, a drugi kao platformu za kriminalne aktivnosti.
Telegram Messenger, poznatiji kao Telegram, je društvena mreža i servis za razmjenu instant-poruka. Za milione korisnika to je jednostavno svakodnevni alat za komunikaciju. Za druge je to mnogo više od toga.
Na svom bazičnom nivou Telegram omogućava korisnicima da ćaskaju i besplatno dijele fotografije i datoteke, te da ga koriste za glasovne i video pozive. Korisnici mogu da prave objave, koriste kriptovalute, imaju neograničeno skladište podataka u oblaku, kreiraju grupe do 200.000 članova ili pokreću kanale s neograničenim brojem pretplatnika – i ogromnim uticajem.
Od 2022. godine Telegram nudi verziju s pretplatom za one koji žele više funkcija poput bržeg preuzimanja. Kompanija navodi da im zarađivanje novca „od korisnika, a ne oglašivača ili akcionara“ omogućava da ostane nezavisna. Telegram obećava da će privatne poruke ostati besplatne „bez oglasa, bez pretplate, zauvijek“.
Takve karakteristike i obećanja učinili su tu društvenu mrežu moćnom u velikom dijelu svijeta. Neki kritičari optužili su Telegram za rasplamsavanje nedavnih nereda protiv imigranata širom Velike Britanije. Drugi ukazuju na kampanje dezinformacija usmjerene na pristalice Ukrajine ili na ilegalne aktivnosti kao što su trgovina drogom i šverc oružja.
Šta izdvaja Telegram?
Ono po čemu se Telegram razlikuje od drugih aplikacija kao što je WhatsApp jeste njegovo nepokolebljivo usredsređivanje na privatnost i čvrst stav protiv cenzure. To ga čini posebno popularnim na mjestima s autoritarnim režimima ili tamo gdje se ljudi plaše prisluškivanja. Opozicione grupe su veliki korisnici.
Drugi mogu da koriste Telegram kako bi izbjegli da njihovi podaci završe u rukama gigantskih digitalnih korporacija. Nekima je možda zabranjen pristup Tviteru ili Fejsbuku i treba im nova platforma.
Prema brojevima koje je objavila, kompanija za analizu podataka Demand Sage, početkom 2024. Telegram je imao više od 800 miliona aktivnih mjesečnih korisnika. To je ogroman porast u odnosu na 300 miliona korisnika sa početka 2021.
Demand Sage očekuje da će Telegram dostići milijardu korisnika do kraja godine. Na sopstvenom sajtu, Telegram tvrdi da već ima preko 950 miliona aktivnih korisnika.
U nekim djelovima svijeta Telegram je najpopularnija aplikacija za razmjenu instant poruka. Ubjedljivo najviše korisnika ima Indija, a slijede Rusija, Indonezija, Amerika, Brazil i Egipat. Navodno je Telegram blokiran u Kini, Iranu, na Kubi, u Tajlandu i Pakistanu.
Kako je nastao Telegram?
Telegram su u Sankt Peterburgu osnovali Rusi Pavel Durov i njegov brat Nikolaj 2013. godine. Pavel Durov je sada izvršni direktor kompanije.
Prije kreiranja Telegrama, njih dvojica su 2006. kreirali VKontakte, ili VK. Ta društvena platforma postigla je ogroman uspjeh, ali je privukla pažnju ruskih vlasti. Durov je prodao svoj dio, napustio Rusiju 2014. i u dobrovoljno izgnanstvo ponio sa sobom Telegram.
Nakon usputnih stanica u Berlinu, Londonu i Singapuru, razvojni tim kompanije sada se nalazi u Dubaiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Ali, u digitalnom svijetu ništa nije vječno, a kompanija prijeti da će da se preseli kada god joj to odgovara. „Trenutno smo zadovoljni Dubaijem, iako smo spremni da se ponovo preselimo ako se lokalni propisi promijene“, navodi se na njihovom sajtu.
Zašto je uhapšen izvršni direktor i suosnivač Telegrama?
Možda će Telegram da se pakuje i ranije nego što misli. Dana 24. avgusta, tridesetdevetogodišnji izvršni direktor Pavel Durov uhapšen je nakon što je njegov avion sletio na jedan pariski aerodrom.
Hapšenje Durova – prvo te vrste – bilo je iznenađenje za mnoge i moglo bi da bude u vezi sa zahtjevom Francuske ili širim zahtjevom Evropske unije da se kompanija izjasni o optužbama za nepoštovanje propisa. Detalji nisu poznati, ali većina izvještaja ukazuje na nedostatke u moderiranju sadržaja kao i manjkavu saradnju sa državnim organima u sprovođenju zakona.
Čini se da je to potkrijepljeno i saopštenjem kompanije u nedelju (26. avgust): „Telegram se pridržava zakona EU… njegovo moderiranje je u okviru industrijskih standarda i stalno se poboljšava.“ Dalje je rečeno da izvršni direktor nema šta da krije i da je često u Evropi. „Apsurdno je tvrditi da su platforma ili njen vlasnik odgovorni za zloupotrebu te platforme.“
Zaista, kada je u pitanju moderiranje ili brisanje neprimerenih postova, politika Telegrama prilično je jednostavna, jer se bavi samo javno dostupnim sadržajem. Svi razgovori imaju privatan karakter među učesnicima i kompanija neće da obrađuje bilo kakve zahtjeve koji se odnose na njih.
Šta je sljedeći korak Telegrama?
Sva ta preispitivanja vjerovatno su nepoželjna – barem za sada. Skretanjem pažnje na Telegram, u središtu interesovanja je i njegovo mnogo hvaljeno obećanje bezbjednosti.
Stručnjaci ističu da poruke na Telegramu nisu automatski šifrovane; korisnici moraju da izaberu tu opciju. Aplikacija takođe koristi sopstvene alate za šifrovanje i ne dozvoljava da ih bilo ko spolja testira. Ako se pokaže da protokoli o privatnosti nijesu dovoljno uvjerljivi, vijest bi mogla da kompaniji izbije najveći prodajni adut iz ruku.
Pored poremećaja u svakodnevnom radu Telegrama, hapšenje Durova vjerovatno će uznemiriti korisnike koji bi mogli da se zapitaju šta bi kompanija mogla da ponudi vlastima kako bi Durov izašao na slobodu.
U širem smislu, pokušajem stavljanja pod kontrolu Telegrama, vlasti će da podstaknu diskusiju o slobodi govora, cenzuri, besplatnim informacijama i kontroli globalnih digitalnih platformi.
Pozivajući se na odgovornost osnivača kompanije vlasti pokušavaju da uspostave kontrolu nad ilegalnim aktivnostima i da suzbiju sporne teorije zavjere, ekstremizam i regrutovanje terorista.
Pošto Telegram može mnogo toga da izgubi, verovatno će preduzeti sve što je u njegovoj moći da izbjegne dodatno nametanje ograničenja. Kao što je kompanija jasno naznačila, spremna je da se preseli preko noći. Ali, gde može da se sakrije?