Tim neuronaučnika demonstrirao je kako algoritam može da bude treniran da prepozna mentalnu pripremu za pisanje, koja je mnogo efektivnija od postojećih tehnologija.
Iako se rukom piše znatno manje u digitalnom dobu nego prije nekoliko decenija, ono je određenim kategorijama ljudi neophodno (osobama koje nisu u stanju da govore i koji komuniciraju preko poruka). Na godišnjem skupu „Society for Neuroscience’s”, koji je održan u Čikagu, naučnici su prezentovali novi alat koji je sposoban da „pročita“ rečenice koje su u svojoj glavi formirali dobrovoljci (osobe paralizovane ispod vrata). Dobrovoljci su zamoljeni da zamisle da pokreću ruke i da u mislima sa zamišljenom olovkom napišu jedno po jedno slovo alfabeta.
Pisanje se zasniva na pomjeranju ruke, pa zahtjeva cerebralnu organizaciju koja je već istražena u nekim ranijim studijama. Pisanje, čak i samo mentalno, trigeruje određene aktivnosti mozga koje su dovoljno različite da se mogu identifikovati pomoću mikroelektroda koje se upotrebljavaju za treniranje neuralne mreže. Tačnost koja je postignuta prilikom testiranja veća je od 92 posto, pri brzini pisanja od 66 karaktera u minuti. Greške su se uglavnom dešavale kod slova koja izgledaju slično (kao što su „q“ i „g“), jer oni zahtjevaju skoro identične motorne radnje.
Ovo je skoro duplo brže od trenutnih sistema za pisanje, koji uspjevaju da prepoznaju do 39 karaktera u minuti (što je tri puta sporije od brzine pisanja zdrave odrasle osobe). Novi sistem će znatno poboljšati komunikaciju paralizovanih osoba i omogućiće im lakše uključivanje u društvo.