Svetosavsko religijsko mladunče rođeno u tuđoj državi

Piše: Milutin L. Cerović

Trenutno u svetu prema zvaničnim podacima, postoji oko 4.000 raznih religija.

Međutim, ovde ćemo apostofirati samo prvih pet najstarijih i najpoznatijih.

Na prvom mestu je Budizam, podaci kažu da ta religija broji oko 400 miliona sledbenika.

Na drugom mestu je Džainizam, veoma stara indijska religija koja datira 600 godina pre nove ere, trenutno ima oko 50 miliona vernika.

Na trećem mestu je Judaizam koji je nastao u kraljevstvima Izraela i Judeje u 9. veku pre nove ere. Ova vera obožava jednog pravog boga kodifikovanog u Bibliji.

Danas ova religija ima oko 12 miliona vernika.

Inače njene dve naslednice su – hrišćanstvo iz prvog veka nove ere i islam koji je nastao negde u sedmom veku nove ere. Sve ove religije zajedno imaju oko 3,5 milijardi sledbenika.

Na četvrtom mestu je Zoroastrizam – ovo je indoiranska religija koja datira iz drugog milenijima pre nove ere.

Na petom mestu je Hinduizam religija koja je po predanjima osnovana približno u 15. veku pre nove ere. Ova religija danas ima oko milijardu sledbenika.

Sve nabrojane religije su drevne, pa je sada red da vidimo sa kakvim danas mi retrogradnim religijama imamo posla, pre svega ovde na Balkanu?

Imamo jedno pravoslavno mladunče staro jedva stotinak godina, koje se zove srpska pravoslavna religija, militantno-svetosavske ideologije. Ako se neko pita zašto ona nije ubrojana u hrišćanstvo, to je zato što sa njim nema blage veze.

Šta je zanimljivo za ovu religiju?

Nju je sramota što se rodila u tuđoj državi oko 1920. godine kako veli rodni list.

Do te godine ona se nikada nije zvala srpska crkva, nego karlovačka episkopija itd.

To su činjenice, a epske, guslarske i mitske izmišljotine govore da postoji od 12 veka, svojatajući poznate katoličke latine iz porodice Nemanjića.

Šta je zanimljivo za srpsku pravoslavnu crkvu i njene popove i sveštenstvo?

Svih 100 odsto njih su na spisku špijuna i zavodnika ljudskih duša, i naravno da svetosavski službenici nisu nikakva sveštena lica.

Još jedna unikatnost i specifičnost je vezana za srpsku pravoslavnu crkvu, a to je da su svi njeni službenici u mantijama do jednoga društveno-politički radnici u službi velikosrpskog nacionalizma.

Nema danas srpskog popa koji nije velikosrpski ekstremni nacionalista, svetosavac i borac za Srbiju do Tokija.

Ako to ne može, e onda do Kotora i Mediterana.

Zaista, jedine nacionalne religije na svetu su srpsko i rusko pravoslavlje, koje se bave nacionalnim poslovima, geopolitikom i ratnim huškanjem prema prvim komšijama.

Šta nam to sve govori?

Njima je vera politička delatnost i biznis, haljine i krstovi versko prevarno obeležje, a vojna doktrina i asimilovanje tuđih naroda im je glavno zanimanje i stremljenje.

Eto samo toliko o ovoj maloj religijskoj retrospektivi, o kojoj se zaista vrlo malo zna, ali se zato mnogo veruje u to neznanje.