Litijaški bušmanizam

Piše: Milutin L. Cerović

Opšta informisanost i kultura svakog naroda zavise od mnogih parametara i veoma su bitne za opšte zdravlje jednog društva.

Prvi parametar zavisi od svakog pojedinca ponaosob, koliko je on sam kao čovek željan da bude iznad proseka samog društva.

Kada je u pitanju kulturni nivo – on zavisi od prosvetiteljstva i prosvetnog sustava koji vodi to samo društvo.

Svedoci smo da je danas ogromna većina ljudi u našem društvu po intelektu, a pogotovu po socijalnoj i emocionalnoj inteligenciji jedva odmakla od bušmanske zajednice.

Nekome u samom našem društvu takvo stanje odgovara, pa zato nikome ne smeta to što je gro našeg stanovništva sve zatupljenij, što im je efektivna kongitivnost sve manja i gotovo atrofirala.

U prevodu – kongitivnost je za neupućene sposobnost i osnovna veština koji naš mozak koristi za razmišljanje, učenja, zaključivanje, čitanje i obraćanje na stvari oko nas.

Danas je nepismenost, neobaveštenost, neinformisanost ljudi sve veća, što je medija sve više i više.

Taj paradoks je moguće objasniti samo time da živimo u doba gde 90 odsto novinara i medija služe finansijerima i vlastima, a ne populusu/javnom mnjenju.

Bilo bi dobro da sada na ovom mestu definišemo iz gore opisanog mentalnog stanja većine ljudi, kome sve ide u korist da je bezmalo dve trećine naroda zaista gotovo ometeno u razvoju?

Naravo da to odgovara najviše crkvi kao takvoj – jer ona želi da zadrži svoje stado pokornim, anemičnim i podložnim političkim manipulacijama.

Najbolji primer za gore pomenutu  konstataciju su političke neprilike u Crnoj Gori.

To odgovara naravno i vlasti jer ona vlada takvima vrlo lako bez mnogo truda im objašnjava da oni rade za njih, a ne za sebe.

Šta je zapravo glavni problem naivnog i neprosvećenog pučanstva?

Problem je taj, što se tirani, diktatori i despoti toliko lako zapate i puste korenje u samoj vlasti, da ih odatle ne može niko deinstalirati, čak niti snagom izbora, često ni silom.

Eto zato u civilizovanim državama gde uglavnom živi veoma prosvećen svet, gotovo nikada nijedan diktator nije uspeo da se dokopa vlast i da sam vlada preko snaga sile i pendreka.

Da bi se održavao ovakav sistem vlast dugo, potrebno je imati puno lažnih diploma, puno neukog sveta i dobar represivni aparat za slučaj da se deo naroda opameti i vidi šta oni rade i kako. I naravno, najvažnija stvar je dati potpunu slobodu crkvi da se meša u politiku i državne poslove.