Crnogorski paradoks

Piše: Milutin L. Cerović

Neverovatna stvar se desila Crnoj Gori pre nešto manje od pola decenije – nju je ”oslobodila” ekipa dobro organizovanih profesionalnih janičara i okupatora odevenih uglavnom u crne odore/haljine.

Svi oni se legitimišu kao vojska i narod neke tuđe države usred Crne Gore.

Oni koji drže Crnu Goru okupiranom su isti oni koji dolaze iz neposrednog komšiluka, naravno uz pomoć domaćeg okupacionog četničkog korpusa.

Realno gledano, zaista niko ne bi mogao da pokori Crnu Goru, bez pomoći domaćih veleizdajnika, koji u ovom trenutku bukvalno jašu na crnogorskoj suverenosti i od nje isisavaju razne privilegije i funkcije.

Oni se javno hvale sve vreme da su oslobodili Crnu Goru, samo od koga i od čega, to ne govore.

Ne govore, jer se radi o oslobođenju Crne Gore od samih Crnogoraca pre svega, jer su isti proglašeni za persone non grata. To su valjda te tekovine ‘’30. avgusta” na koje se poneki politički imbecili i amebe i dalje pozivaju, čak i nakon debakla na izborima u Podgorici.

Po ”tekovinama 30. avgusta”, vodeća nacija u Crnoj Gori po kojoj se i zove država, postala je uljez i njen neprijatelj, a njeni janičari sami sebe su proglasili za spasitelje te iste Crne Gore!? Pa sad vi vidite kakve su to tekovine na koje se pozivaju ”oslobodioci”.

Ovakvo stanje svesti, ili bolje rečeno teške nesvesti, retko se viđa od kada je ”svijeta i vijeka” što bi se reklo u Crnoj Gori.

U ovom trenutku Crna Gora živi niti na zemlji, niti na nebu.

Jednostavno Crna Gora u ovom trenutku ima status čardaka koji bitiše u interregnumu.

U prevodu: Niti tamo, niti ovamo.