NAKON PODGORIČKOG DEBAKLA: Spajić bez hrabrosti i obraza, neće podnijeti ostavku i pozvati na nove izbore, Rajova Vlada je za sada sigurna

Piše: Balša Knežević

Prosto je bilo tužno gledati scene iz izbornih štabova vladajućih partija dok njihovi lideri sinoć pokušavaju da relativizuju debakl koji su doživjeli na podgoričkim izborima i pored logistike ”srpskog sveta” i silnih državnih resursa bestidno rabljenih u svrhu predizbornog marketinga.

Formalni premijer Milojko Spajić trudio se proteklih dana da iskoristi sav potencijal njegove, istina, veoma providne demagogije, obećavajući građanima da će uskoro iskusiti benefite švajcarsko-švedskog standarda, samo da zaživi famozni program Evropa sad 2. Tu su, između ostalog, bila i obećanja o autoputevima i brzim cestama koje je Spajić tako vješto gradio u mašti da se ne bi mogli izmjeriti ni svjetlosnim godinama, a kamoli kilometrima.

Državnoj logistici koja je bjesomučno rabljena u svrhu političkog marketinga za podgoričke izbore treba dodati i otvorenu podršku Beograda i ”srpskog sveta”, koja je ipak najviše išla na ruku koaliciji profesionalnih Srba okupljenoj oko partija neformalnog premijera Andrije Mandića i prvog beogradskog poltrona Milana Kneževića. Ali listu blaziranih demagoga u službi Beograda PES-Demokrate, podržala je jasno i glasno svetosavska sekta, odnosno lično Joanikije Mićović, uz Porfirija Perića koji je za izborni vikend svratio do Crne Gore da iskoordinira operativu.

I pored svega toga koalicija PES-Demokrate Milojka Spajića i amorfnog Alekse Bečića, osvojila je  21,8 odsto ili 14 mandata, a 11. juna na parlametarnim izborima “Pokret Evropa sad” osvojio je sam 77.203 glasa ili 25,53 odsto.  Na parlamentarnim izborima Demokrate u koaliciji sa URA-om osvojili su 12,48 odsto – 11 mandata.

Ako se skoncentrišemo samo na Podgoricu, koalicija Spajić-Bečić sinoć je osvojila 17.672 glasa, dok je PES u junu prošle godine, na prijevremenim parlamentarnim izborima, imao u Podgorici, uz pomoć marginalnih koalicionih partnera, 27.620 – skoro deset hiljada više! Na osnovu konkretnih brojki jasno je da ako postoji izborni rezultat koji može da se okarakteriše kao debakl onda je to onaj koji je juče ostvarila koalicija predvođena eloksiranim ministrom Sašom Mujovićem.

Umjesto da jednom u svojoj političkoj karijeri učini častan potez i prizna da njegov PES nezaustavljivo tone u politički zaborav, iako je na sceni nešto više od par godina, Spajić se pravdao  kako su ”izbori izazvani protv volje građana”.

A Spajićeva izjava da politički protivnici “nijesu mogli da sačekaju oktobar jer su se plašili oktobarskih zarada, (i da) onolika kampanja laži je jedna potpuno lažna kampanja, pada u vodu”, može se pripisati jedino šoku i traumi koju je doživio nakon izbornog kraha.

Raju i Pipunu koji su po nalogu Beograda za potrebe svoje liste sastrugali i zadnji politički talog sa tržišta profesionalnog srBstva u Crnoj Gori, nije sinoć bilo nimalo lako. Jer i pored toga što su kao podršku imali čitavu jednu stratešku privrednu granu ”srpskog sveta” – izborni turizam, nijesu uspjeli ni da se približe cilju koji im je zacrtao zvanični Beograd od nekih 30 odsto.  Kad tome dodamo djelovanje njihovih ministara, 20 direktora direktorata i na stotine partijskih uhljeba u javnim preduzećima u proteklih godinu dana, jasno je da su očekivanja Aleksandra Vučića i vrha BIA žestoko iznevjerena od strane Raja i Pipuna koji polako ali sigurno postaju ružna politička prošlost. Uostalom, izraz lica u izbornom štabu liste ”srpskog sveta” koji su izgledali kao da primaju saučešće u nekoj mojanovićkoj kući, govori više nego hiljadu analiza.

Kada je u pitanju treći činilac poljuljane izvršne vlasti, Bošnjačka stranka, svaki komentar ili pokušaj analize je suvišan. Jer apsolutno je suludo da su Ervin Ibrahimović i njegovi iz BS pomislili da im se neće o glavu obiti koaliranje sa onima koji glorifikuju Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Dražu Mihailovića i koljačku ekipu, grade spomenik Amfilohiju Radoviću i potajno žele da urade isto i za Pavla Đurišića, dok negiraju genocid u Srebrenici.

Mizernih 1,2 odsto koje je osvojila BS je jasna poruka za Ibrahimovića – koalicija sa neočetnicima je neoprostiva! Poslije ovakvog rezultata ni šest ministarskih resora ne mogu biti adekvatna utjeha.

Što se tiče procrnogorskih partija iskreno okrenutih evropskim vrijednostima, a ne onako formalno i fukarski kao Ljaljove Demokrate i Molojkov PES, rezultat DPS, SDP, SD, LP, nove partije Duška Markovića i Preokreta, pokazao je da se građanima smučila avantura sa ”oslobodiocima”.

Ipak, formiranje vlasti u Podgorici zavisiće od koalicije koju predvode nekadašnji resursi srskog autokrate Aleksandra Vučića – Jakov Milatović i Dritan Abazović. U ovom slučaju ostaje samo nada da im je konačno došlo ”iz dupeta u glavu” i da su shvatili da su za Beograd, BIA-u i svetosavsku centralu samo korisni idioti u službi projekta ”sprski svet”. Uostalom, vidjećemo – na političkoj sceni Crne Gore moralni standardi više ne postoje pa nikome ne treba vjerovati.

Za kraj treba podsjetiti i na majski izborni debakl PES-a u Budvi gdje je Spajićev pokret osvojio mizerna dva mandata i potpuno potrošio glavnog pregovarača Crne Gore sa EU Predraga Zenovića koji je predvodio listu. Vladajuća koalicija nije prošla naročito dobro ni na nedavno održanim izborima u Gusinju, a ni u Kotoru gdje su imali otvorenu podršku šefa svetosavske sekte Porfirija Perića i gdje nijesu mogli da spriječe da DPS bude najjača partija.

Sve u svemu, da Milojko Spajić ima obraza, jer hrabrosti sigurno nema, mediji bi već jutros pisali o njegovoj ostavci i predlogu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Ipak, to se neće desiti jer za singapurskog  plejboja sa Aliekspresa, čast i obraz su misaone imenice. Da nije tako, Spajić i njegovi ministri ne bi mogli svako malo da u javnost istresaju bujice laži, manipulacija i demagogije, dok rade na Vučić-Mandićevom projektu srbizacije Crne Gore putem dvojnog državljanstva.

Da ima obraza, Milojko bi se možda oglasio i o silnim nekretninama milionske vrijednosti koje su upisane na užu porodicu i njemu bliske osobe. Ovako Rajo, Ervin i plejada uhljeba mogu da odahnu još neko vrijeme jer Milojko neće podnijeti ostavku, a njihove fotelje u vladi su za sad sigurne. Makar dok Milojko ne pokuša da Beogradu isporuči ono za što se Rajo i Pipun zdušno zalažu još od kad su počeli da se bave politikom – dvojno državaljnstvo.