Svega ovoga ne bi bilo da smo uveli vize Srbiji

Piše: Milutin L. Cerović

Da je ikada Crna Gora bila dobro organizovana država, trebalo je da uvede vize prema Srbiji još od davne 1878. godine, odmah posle Berlinskog kongresa kada je ponovo proglašena za  nezavisnu državu.

Da je to uradila, ne bi bilo okupatorske 1918. godine.

Ne bi bilo genocida nad Crnogorcima koji trajao od 1918. pa sve do 1929. godine.

Ne bi bilo terora i ugrožavanja crnogorske samobitnosti.

Ne bi bilo naravno niti mnogo drugih zala.

Ne bi mogao svako iz Srbije da vršlja po Crnoj Gori, kao što se to radi do dana današnjeg.

Ne bi se pojavili takozvani politički fantomski Srbi i to u broju od 1/3 gde niko od njih nije Srbin po rođenju, nego po raspoloženju i po biznis opredeljenju.

U svakom slučaju, te vize su trebale da se uvedu vrlo lako i to po zakonu bar od 2006. godine.

Da se to tada uradilo, ne bi danas Crna Gora bila pred uništenjem i nestankom, jer se po njoj vrlo organizovani unutrašnji i spoljni neprijatelji i negatori šetaju kao po svom ataru.

Da su se vize uvele pre stoleće i po, došlo bi do kontramere Beograda sigurno, gde bi se uvele vize za Crnogorce.

E baš taj potez bi više koristio Crnoj Gori sto puta, nego štetio.

Jer bi mnogi crnogorski studenti i pojedinci išli da rade, žive i studiraju u Zagreb, Sarajevo, Ljubljanu i Skoplje.

Tamo ih niko ne bi terao da menjaju naciju i da budu ono što nisu, kao što su im sve vreme to radili u Beogradu.

Danas su ubedljivo najveći neprijatelji Crne  Gore ne autentični Srbi, nego preparirani i asimilovani Crnogorci kako iz Beograda, tako isto iz same Crne Gore.

To se ne bi dešavalo u tolikom broju, da su Crnogorcima odavno zabranili da žive, rade, a pogotovu da studiraju u Beogradu.

Gde su njih 90 odsto ostajali tu trajno, a sada vidimo da baš oni mrze Crnu Goru i sve crnogorsko iz te tuđe države.

Pošto se  nije adekvatno reagovalo, danas imamo to šta imamo.

Totalno devastiranu i probušenu državu Crnu Goru, gde se svi više pitaju u njoj od samih autentičnih Crnogoraca, koji inače jedini na Balkanu imaju i znaju svoje pretke desetak generacija unazad.

U Srbiji većina jedva da znaju svog dedu, e baš takvi hoće da se dokopaju Crne Gore i tog hiljadugodišnjeg istorijskog i genetskog porekla.

Kažu valjalo bi im to, jer im to fali. NO PASARAN.