Razorne poplave u većem dijelu Centralne Evrope i smrtonosni požari u Portugalu predstavljaju dokaz “klimatskog sloma” koji će postati norma, ukoliko se ne preduzmu drastične mjere, saopštio je danas evropski komasar za humanitarnu pomoć i upravljanje vanrednim situacijama Janez Lenarčič.
„Nemojte se zavaravati, ova tragedija nije anomalija. To brzo postaje norma naše zajedničke budućnosti. Evropa je kontinent koji se najbrže zagrijava na globalnom nivou i posebno je osetljiva na ekstremne vremenske prilike“, rekao je Lenarčič poslanicima EU u Strazburu.
Najgore poplave u poslednjih nekoliko godina zahvatile su u utorak centralnu Evropu, oduzimajući živote i uništavajući imovinu. Na drugom kraju EU, požari na sjeveru Portugala ubili su najmanje šest ljudi.
Lenarčič je upozorio da se osim ljudskih žrtava, države bore i protiv sve većih finansijskih pritisaka za popravku štete od vanrednih situacija i katastrofa.
„Prosječna cijena katastrofa 1980-ih bila je osam milijardi eura godišnje. Nedavno, 2021. i 2022. godine, šteta je premašila 50 milijardi eura godišnje, što znači da je cijena nečinjenja daleko veća od cijene (preventivne) akcije“, rekao je on.
Teri Rentke, predsjednik grupe Zelenih u Evropskom parlamentu, rekao je da je trošak prirodnih katastrofa u EU, od 1980-ih do danas, procijenjen na oko 650 milijardi eura.
EU se bori da brzo preduzme mjere za borbu protiv klimatskih promjena i naišla je na političko protivljenje u mnogim državama članicama, gde se politička klima okreće protiv ekoloških pitanja i mjera za sanaciju katastrofa.
Plan EU da postane klimatski neutralna do 2050. godine našao se pod velikim pritiskom kritičara, koji ga nazivaju nerealnim i preskupim. Populističke i krajnje desničarske stranke učinile su to ključnom tačkom napada na institucije EU i država članica.