Piše: Dejan Ilić (Peščanik)
Nije to stvar za šalu. Mislim na pokušaj atentata. Konkretno, na novi pokušaja atentata na Trumpa. Utisak je da je Trumpova kampanja na nizbrdici. Kamala Harris je – ako je verovati istraživanjima javnog mnjenja u Sjedinjenim Državama – znatno popravila bojeve na kojima je donedavno bio Biden. Trump je bezmalo doslovno gazio preko Bidena i – opet prema istraživanjima javnog mnjenja – okretao jednu po jednu državu u svoju korist.
Harris je to pak preokrenula i sada ona vodi u tim istim – nazovimo ih tako zbog toga što često menjaju svoju kolektivnu izbornu volju od demokrata ka republikancima i nazad – nepouzdanim ili nepredvidljivim državama čiji će udeo u sabiranju glasova odlučiti izbore.
Ono što je Trump uradio Bidenu na prvom predizbornom suočavanju, Harris je uradila Trumpu na sledećem. Naravno, nije to bilo do Trumpa, kada je Biden u verbalnom nadmetanju bio potučen do nogu – tako strašno da je praktično odmah posle toga morao da se povuče iz trke za predsednika; tako lošeg Bidena potukao bi verovatno bilo koji suparnik, pa dakle čak i Trump.
S Harris je bila druga priča: Trump tu nije imao šta da traži. A već nedeljama zaista jedino traži način da uvuče Harris u svoju verbalnu mašinu za mržnju. I ne polazi mu to za rukom. A s Bidenom mu je bilo lako, s njim je mogao da radi šta hoće, jer bi svako to mogao da uradi.
I pošto je sve to tako, stigao nam je još jedan pokušaj atentata na Trumpa. Čitalac se seća jula: nije bilo osobe na planeti koja posle tog prvog pokušaja atentata na Trumpa nije pomislila da su izbori u Americi završeni i da smo dobili pobednika. Ali, umesto pobednika, dobili smo novu kandidatkinju za predsednicu.
To je bila jedna od krupnijih posledica prvog pokušaja atentata na Trumpa. Posle TV suočavanja s Bidenom i pošto je preživeo prvi pokušaj atentata – čitalac se sigurno seća „pobedničkih“ fotografija s lica mesta – Trump je mogao mirno da čeka dan izbora. A onda se pojavila i iznenadila ga Harris.
Pa smo sada dobili i drugi pokušaj atentata. Samo što sad nema upečatljivih fotografija s lica mesta. Ne prska krv s bine. Videli smo samo snimak hapšenja osumnjičenog. Dakle, nikakav spektakl. A opet, da li možda ovaj novi pokušaj atentata vraća Trumpovu kampanju na pobednički put? I da li će demokrate tražiti i trećeg kandidata za predsednika u istoj kampanji kao odgovor na novo pucanje?
Neće se desiti. Mediji izgleda ne vide da je ovaj novi pokušaj vredan velike pažnje. Kao da se već posle prvog pokušaja izlizao potencijal pucanja u izbornoj kampanji. I eto nas ponovo na početku: teško je napisati da u nedostatku bolje kampanje Trump poseže za atentatima – na sebe.
To ne zvuči dobro čak ni kao šala. A kao ozbiljna tvrdnja, implicira čitav niz ružnih stvari, bilo o Trumpu, bilo o onome ko to tvrdi. Možda se čitalac seća, na koncertu u Sidneju, posle prvog pokušaja atentata na Trumpa, Kyle Gass je za rođendan poželeo da atentator sledeći put pogodi.
Mediji širom sveta odmah posle toga su proglasili kraj za grupu Tenacious D, u kojoj je pored Gassa i čuveni Jack Black (čuven, ako ni po čemu drugom, onda po ulozi u „School of Rock“, a što se mene tiče i u „The Holiday“). Dvojica glumaca i muzičara, dva dana posle koncerta, izvinjavali su se na sav glas i objašnjavali kako su protiv svakog nasilja.
Samo, neka čitalac pogleda snimak s koncerta i obrati pažnju na reakciju publike pošto je Gass izrekao svoju želju. Ne samo da koncert nije bio prekinut, nego se nastavio u odličnom raspoloženju. Ako se neko pitao kako su mogli izgledati srednjovekovni karnevali koje je opisao (ili izmislio, to je sad veliko pitanje) Bahtin, onda taj snimak s koncerta može biti put ka odgovoru.
Gass je izgovorio ono što se ne sme, ali što su izgleda mnogi, barem u publici te večeri u Sidneju, pomislili. I pošto se on usudio da to kaže, i ostali su osetili olakšanje u prepoznavanju i osećaju da nisu sami – otuda razdraganost. Naravno, to što je Gass rekao jeste ružno. I s nasiljem se nije ni igrati ni šaliti.
Ali, u tome je baš smisao bahtinovskog karnevala – da se šali s onim s čim se ne sme šaliti. Tek, svetska turneja Tenacious D je već sledećeg dana bila otkazana, a da li će njih dvojica ikada ponovo svrati zajedno – ne zna se.
Posle novog pokušaja atentata na Trumpa, sva je prilika da neće biti novih šala, barem ne na strani nasuprot Trumpu. Ali, s Trumpove strane, požurio je da se našali Elon Musk. On je, naime, primetio da su na Trumpa već dva puta pucali i pokušali da ga ubiju, a eto, niko da pokuša da ubije Bidena ili Harris.
Istina, i Musk je brzo obrisao taj svoj komentar, ali se nije izvinio. Samo je rekao da se šalio. Ali da, eto, nije dobro procenio kako bi sve njegova šala mogla da se shvati, pa ju je povukao. Da li i Musk ima svoju publiku, i da li je ta njegova publika s odobravanjem i olakšanjem dočekala njegovu šalu, kao što je to uradila Gassova publika – ne znam.
Ali, ponekad treba reći ono što se pomisli, ako ni zbog čega drugog, a onda zbog stida koji posle toga osećamo. Evo, na primer, meni stvarno izgleda da su ovi pokušaji atentata na Trumpa redom nameštaljke, i da je neki jeftini um u timu njegove kampanje tako osmislio Trumpovu komunikaciju s biračima.
Lakoća s kojom je Trump, odmah posle ovog drugog pokušaja okrivio Bidena i Harris da stoje iza pucanja na njega kao podstrekači i to tako što stalno ponavljaju (istinu) da je on opasnost po demokratiju u Sjedinjenim Državama, pokazuje da on zaista nema materijal za ozbiljnu predsedničku kampanju, pa mu ovi debili što pucaju na njega dobro dođu i idu mu naruku.
Jeste, stidim se što sam u stanju da pomislim da neko u toj meri može biti beskrupulozan, pa makar to bio i Trump, da smišlja atentate na sebe za potrebe svoje kampanje. Ali, nije stvar samo do mene. Pa zar ne živimo u zemlji na čijem je čelu osoba koja upravo izmišljene pokušaje atentata redovno koristi za kampanju i ućutkivanje svojih suparnika i kritičara? Samo što se kod nas, na svu sreću, u tim pokušajima ipak ne puca. Ostaje samo stid, i to na strani na kojoj nema razloga da ga bude. Na drugoj strani – nema ga odavno.